Извор: https://www.zis.gov.rs/
Поводом обележавања 100. годишњице Завода за интелектуалну својину, а са циљем промовисања значаја заштите интелектуалне својине за развој савремене економије и друштва, спроведен је конкурс за доделу награда Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) у периоду од 29. јануара до 29. марта 2021. годинe у 4 категорије такмичења:
1. Проналазач или група проналазача за патент (WIPO Medal for Inventors)
2. Правна лица за регистрован индустријски дизајн (WIPO IP Enterprise Trophy)
3. Аутор за монографско дело/студијску изложбу у области друштвено хуманистичких наука (WIPO Medal for Creativity)
4. Ученик или групa ученика средње школе за проналазак (WIPO School children’s Trophy)
Критеријуми за доделу награда у прве две категорије такмичења:
• да jе реч о домаћем проналазачу или домаћем носиоцу индустријског дизајна;
• да је остварена заштита патентом/индустријским дизајном у иностранству;
• да је патент/индустријски дизајн у важности на минимално једној територији у иностранству;
• да патент/индустријски дизајн има конкретну практичну примену и доказан успех на тржишту или тржишни потенцијал;
• да је корист за привреду и друштво од патента/индустријског дизајна препознатљива кроз повећање извоза, запослености, продуктивности, енергетске ефикасности, заштите животне средине или побољшање квалитета живота, а са посебним освртом на 2020. годину.
Критеријуми за доделу награде у трећој категорији такмичења:
• да је реч о индивидуално написаној или критички приређеној монографији домаћег аутора која је објављена или прихваћена за објаву током 2020. године са најмање једним рецензентом у импресу и да је одликује теоријска дубина, ерудиција и критичко разумевање проблема којом се бави или o студијској изложби с каталогом, с најмање једним рецензентом у импресу, која се продубљено и самосвојно бави историјом науке и културе или друштвеним значењима технологије.
Критеријуми за доделу награде у четвртој категорији такмичења:
• да је реч о проналаску који доприноси заштити животне средине, енергетској ефикасности или побољшању квалитета живота.
О победницима за прве две категорије одлучила је комисија у саставу:
– Др Виктор Недовић, редовни професор на Катедри за прехрамбену технологију и биохемију на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и директор Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва – председник комисије;
– др Даница Мићановић, експерт за иновације и трансфер знања и координатор за област интелектуалне својине у Привредној комори Србије;
– Мирјана Јелић, саветник у Заводу за интелектуалну својину и координатор такмичења за доделу WIPO награда.
О победницима за трећу категорију одлучила је комисија у саставу:
– др Александар Петровић, редовни професор Културне антропологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду – председник комисије;
– др Радомир Поповић, научни саветник у Историјском институту САНУ у Београду;
– др Никола Демоња, саветник у Заводу за интелектуалну својину у пензији.
За четврту категорију такмичења одлучила је комисија у саставу:
– мр Срђан Огњановић, професор математике у Рачунарској гимназији у Београду – председник комисије;
– др Марко Крстић, директор Центра за промоцију науке;
– др Наташа Милојевић, саветник у Заводу за интелектуалну својину.
Победник такмичења у категорији за проналазача или групу проналазача за патент – Награда WIPO Medal for Inventors, припала је спец. вет. мед. Александару Павлићевићу и дипл. инж. хемије Предрагу Ковачевићу за патентирани проналазак под називом: „Смеша која садржи парафинско уље као инсектицидно и акарицидно активно једињење“, који је познат под тржишним називом Pulcap, и за који је остварена патентна заштита на територији Немачке, а у току је и поступак заштите на територијама Пољске и Кине. Проналазачи су наведеним проналаском решили проблем контроле и уклањања црвених гриња код узгоја живине без икаквог негативног ефекта на живину или производњу јаја и животну средину, док се истовремено обезбеђују значајне уштеде за узгајиваче тако што је смањено страдање кокошака изазвано овим паразитима. Проналазак је значајан јер, у живинарству данашњице, поменути паразит представља распрострањен проблем при производњи јаја, односно доводи до анемичности, која даље проузрокује смањење носивости јаја, повећање угинућа и нарушава општу слику фарме проузрокујући психолошки стрес јата, незадовољство запослених, а у најгорим стадијумима и ширење салмонелозе, птичијег грипа, ешерихије и слично. Процењује се да је преко 85 % инфестираних фарми у свету. Проналазак се већ након две године од настанка нашао на већини великих индустријских фарми кока носиља у Турској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Хрватској, Словенији и скоро на свим фармама у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и Северној Македонији. Такође, у плану је освајање тржишта на територији целе ЕУ, као и проширење продаје у Африци и Азији. Током 2020. године, патентирани проналазак је примењен на капацитетима за више од 3 милиона кока од чега је за извоз отишло 75 %. Током развоја проналаска остварена је сарадња са Институтом за ветерину у Београду, Институтом за ветерину у Новом Саду, Институтом за ветерину у Пекингу, Заједницом живинара Србије, Заједницом живинара Бугарске, Технолошко-металуршким факултетом, и Одсеком за токсикологију Војно медицинске академије. Осим наведеног, патентирани производ је био пласиран у финале Такмичења за најбољу технолошку иновацију 2018. године, и исте године је Фонд за иновациону делатност одобрио средства за потребе развоја за тржиште.
Победник такмичења у категорији за правна лица за регистровани индустријски дизајн – Награда WIPO IP Enterprise Trophy припала је компанији „Chips Way“ д.о.о. из Чачка, која је међународно регистровала индустријски дизајн амбалаже за бисквите на следећим иностраним тржиштима: у ЕУ, Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Северној Македонији. Компанија „Chips Way“ д.о.о. из Чачка, која се бави производњом чипса са традицијом дугом 50 година, од 2020. године је свој производни програм проширила на производњу бисквита. Иако је производња бисквита покренута тек у другој половини 2020. године производ је већ био заступљен на тржиштима Македоније, Црне Горе, Хрватске и БиХ. Осим наведеног, у 2020. години од пласмана бисквита је остварен приход од 22 милиона динара, а за остварење производног процеса је било ангажовано 15 радника, док је за 2021. годину планирана производња са пуним капацитетом од 1000 тона готовог провода и ангажовање 35 радника, као и проширење извоза на тржиште ЕУ.
Победник такмичења у оквиру категорије за аутора за монографско дело/студијску изложбу са каталогом у области друштвено хуманистичких наука – Награда WIPO Medal for Creativity припала је Милану Степановићу за монографско дело, У том Сомбору – Град у призми столећа, Сомбор: Удружења грађана „Норма“ Сомбор, Градска библиотека „Карло Бјелицки“ Сомбор, Градски музеј Сомбор, 2020 – 410 стр, ISBN-978-86-80878-40-9.
Милан Степановић је објавио преко 100 радова и прилога у часописима, зборницима и монографијама, и преко 300 тематских чланака у дневним, недељним и месечним листовима. Приредио је више историјских изложби, а написао је и неколико ТВ-сценарија за документарне емисије и филмове из културне и просветне историје Сомбора и Војводине. Издања која је уредио и објавио добила су десетак награда, међу којима је и Награда за издавачки подухват године (1998). Оснивач је Удружења грађана за очување културно-историјског наслеђа „Норма“ и покретач је посећеног едукативног сајта „Равноплов“ (http://www.ravnoplov.rs/), за који је написао преко 600 обимних прилога из завичајне историје. Милан Степановић, аутор монографије У том Сомбору – Град у призми столећа је посвећени и пожртвовани истраживач прошлости Сомбора. Резултат његове вишедеценијске истраживачке усредсређености је монографија У том Сомбору која, може се закључити према досада објављеним радовима, представља круну његових научних достигнућа. Методолошки утемељена на принципима хуманистичких и друштвених наука, стилски акрибична, заснована на изванредној изворној основи, књига Милана Степановића уверљиво приказује запретену историју једног града и простора. Прошлост Сомбора у овој књизи приказана је кроз хронолошку и тематску раван. Наиме, историја града прати се од праисторије до савременог доба. Иако је прошлост Сомбора представљена у миленијумском временском распону, аутор је вешто избегао замке хроничарског, ab ovo, излагања, већ је широке временске слојеве (праисторија, антика, средњи век, нови век, савремено доба) синтетизовао, научно валоризовао и контекстуализовао. За то је, опет, било потребно прочитати на стотине научних радова, монографија, чланака о чему сведочи задивљујући попис коришћене литературе на крају књиге. Посебну вредност Степановићеве монографије чине бројни, досад непознати и некоришћени извори из домаћих и иностраних архива, посебно документи писани на латинском, турском и мађарском језику који монографији дају посебну сазнају вредност. Хронолошко излагање повести града допуњено је и проширено тематским одељцима. Зато је ово књига о знаменитим Сомборцима, духовној клими града која се вековима изграђивала у сусрету и сажимању разних народа, религија и духовних стремљења, књига о архитектури и архитектонским бисерима града, особеном идентитету, и препознатљивим симболима Сомбора, као што су сомборско зеленило, фијакери, артерски бунари, гастрономски специјалитети. Иако ова књига по својој теми носи снажан печат локалног и особеног за један град, она је уједно и универзално испричана прича о граду и цивилизацији.
Победник у оквиру категорије ученик или групa ученика средње школе – Награда WIPO Schoolchildren’s Trophy припала је Михаилу Мирковићу, који је током 2020. године био ученик 4. године Прве Београдске гимназије, за проналазак Јонске течности као потенцијалног индустријског растварача са региодиригујућим ефектом на реакцију FRIEDEL-CRAFTS-овог алкиловања. Михаило Мирковић је четири године био полазник Регионалног центра за таленте Београд 2 и полазник семинара у Истраживачкој станици „Петница“ где је стицао додатна знања у области хемије. Његов проналазак припада области зелене хемије, односно доприноси знатном смањењу загађења хемијским отпадом који настаје у процесима који се стандардно примењују у хемијској индустрији. Предметна јонска течност добија се у свега две хемијске реакције од релативно јефтиних полазних једињења и има особину да се може издвајати из реакционе смеше и затим поново користити. У лабораторијским испитивањима Михаило Мирковић је утврдио да његов проналазак, у односу на стандардне раствараче, ствара 3.5 пута мању количину хемијског отпада, што је велика разлика имајући у виду потенцијалну примену проналаска у хемијској индустрији. Поред наведеног, Михаило Мирковић је 2018. године на Српској хемијској олимпијади освојио другу награду и тако је постао део репрезентације Републике Србије на светској хемијској Олимпијади која је 2019 године, у јулу месецу, одржана у Паризу где је освојио бронзану медаљу. Захваљујући томе, он је данас члан Српског хемијског друштва у склопу Српске академије наука и уметности.
Честитамо победницима и захваљујемо се свим учесницима такмичења.
Осим наведених награда, у сарадњи са Светском организацијом за интелектуалну својину, додељује се и награда за домаће правно лице са највећим интензитетом коришћења међународног система регистрације жигова током 2020. године – награда WIPO Users’ Trophy. Ова награда је припала привредном друштву „Atlantic Štark“ д.о.о. из Београда, које је током 2020. године у односу на сва домаћа правна лица имало највећи број поднетих међународних пријава за жиг. „Atlantic Štark“ има преко 95 година традиције са претрежном делатношћу у производња двопека, кекса, трајног пецива и колача. „Atlantic Štark“ je део „Atlantic Grupe“, мултинационалне компаније која у свом пословању обједињује производњу, развој, продају и дистрибуцију робе широке потрошње, уз присутност на тржиштима више од 30 земаља широм света. Ова синергија унутар великог пословног система омогућила је отварање нових тржишта, јачу дистрибуцију, бољу позиционираност и пласман. Такође, кроз послове перманентног технолошког унапређења и маркетинг активности, ради на сталном иновирању асортимана, праћењу и примени савремених трендова у области технологије и односа према тржишту и потрошачима.
Награде Светске организације за интелектуалну својину ће бити додељене на Светски дан интелектуалне својине 26. априла 2021. године.