Video only allowes vimeo and youtube!
Проналасци из Србије, више за свет мање за нас
  • Категорија: Home Featured, Медији о нама, Такмичење

Извор www.rts.rs, Аутор: Тамара Танкосић

Више од деценије организује се такмичење за најбоље технолошке иновације. За ову годину, рок за пријаву истиче у четвртак, а за такмичаре су предвиђене бројне обуке, за најбоље – новчане награде.
Иако је проналазак трочланог тима 2013. године проглашен за најбољу технолошку иновацију у Србији, то није било довољно да заинтересује домаће тржиште. Али је зато освојио странце. Српски иноватори свој уређај за мерење мождане активности, који се користи у истраживачке и медицинске сврхе, продају највише истраживачким институтима у Западној Европи, Америци, Канади. Одскочна даска било им је, кажу, такмичење за најбољу технолошку иновацију.
„Добили смо и од иновационог фонда значајну помоћ, мислим да је укупан грант био око 90 и нешто хиљада евра, с тим што смо ми суфинансирали са око 20 процената“, каже Богдан Мијовић, иноватор.
Уређај за тестирање управљачког софтвера из области енергетске електронике, који је 2009. проглашен за најбољу технолошку иновацију, своје купце такође је нашао на светском тржишту. У компанији која је тада победила, а данас запошљава око 30 радника, кажу да им је награда свакако значила.
„Није сад неки износ с којим компанија може да се развија, то је само 20 хиљада евра. Добили смо и менторску подршку, заправо која се свела на обуку о предузетништву“, каже Младен Динић, иноватор.
Од готово 7. 500 иноватора, колико их је у протеких 12 година учествовало у такмичењу, држава је финансијски помогла њих око 1 000, дајући им најмање 25. 000 динара, највише 380.000 евра, кажу у ресорном министарству. Колико пара има у наградном фонду за ову годину?
„Цео буџет је 10,5 милиона динара за такмичење, од тога су награде 4,5 милиона, он није повећан у односу на 2016, али смо такмичење унапредили јер смо се повезали са Националним службом за запошљавање, Иновационим фондом, Београдским сајмом, Привредном комором и још неколико организација и пробаћемо да оснажимо такмичење тако што ће у будућности такмичари имати много већи број отворених врата“, наводи Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
Пљуште идеје, али не и новац који се издваја за науку. Зато не чуди што неки још чекају да њихова иновација и на тржишту угледа светлост дана.
„Ми смо у претходних 12 година имали 12 победника и од тих 12 победника половина још увек покушава да нађе то своје место управо из разлога што је за реализацију њихових иновација потребно још додатно истраживање“, каже проф. др Драган Повреновић са Технолошко- металуршког факултета у Београду.
Подршку науци пружа и наша кућа која већ 13 година извештава о свим фазама такмичења за најбољу технолошку иновацију.
„Јачамо повезаност науке, привреде и друштва у целини, то је важно да путем те споне покажемо свим грађанима да од науке и иновација може да се живи“, каже Илија Церовић, главни и одговорни уредник Образовно – научног програма РТС-а.
Стручњаци позивају да се у науку више инвестира и да, осим државе, и приватни сектор помогне технолошке иновације како бисмо били напредније друштво.

No comments so far!